Žene koje se deceniju bore da postanu majke u Srbiji

Krediti, depresija nakon neuspeha, godišnji odmori provedeni u bolnicama, pritisak i osuda društva samo je deo onoga na šta su navikle žene koje godinama pokušavaju da dobiju decu vantelesnom oplodnjom. O svojoj borbi za NOIZZ govore Aleksandra i Sanja, koje su tokom poslednje decenije uložile mnogo vremena, živaca, ljubavi, snage i novca da bi postale majke.

Od 35. godine pokušavam da dobijem bebu. Danas imam 45 i ne odustajem – kaže Aleksandra Mizdrak. Nasmejana je, pozitivna i puna nade. Nedavno je sa suprugom digla kredit, kako bi vantelesnu oplodnju pokušala u inostranstvu. Ne obazire se na to šta priča sredina, jer zna svoj cilj i ne postoji prepreka koju nije sposobna da pređe da bi do njega stigla.

Aleksandra sa suprugom
Aleksandra sa suprugom Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

Prvi put je zatrudnela odmah nakon venčanja. Pre toga nije nikada bila u drugo stanju, niti je koristila kontaceptivne pilule. Posle nekoliko nedelja je doživela spontani pobačaj. Sledeća trudnoća je bila vanmaterična, a zbog neblagovremene reakcije lekara, puca joj jajovod, koji su morali da joj uklone. Treći pokušaj da prirodno dobije bebu završio se neuspehom, jer se i taj plod našao van materice. Tada je lekari upućuju na vantelesnu oplodnju.

– Uradila sam sva potrebna ispitivanja i otišla kod lekara. On mi je rekao da je sve u redu, ali da ne može da mi dozvoli vantelesnu, jer imam višak kilograma. Za šest meseci sam došla s 12 kilograma manje i prošla sve komisije i svi rezulalti su ponovo bili u redu, ali nakon dve nedelje se desio spontani pobačaj. Sledeći pokušaj, rezultat nula, kao da ništa nismo uradili. Posle toga sam uradila i jednu u privatnoj klinici, o svom trošku, ali ni to nije uspelo – prepričava Aleksandra.

Jedan proces košta oko 3.000 evra

Možda iz priče možete pogrešno zaključiti da je sve to ide kao na traci – ako ne uspeš, proba se ponovo – ali govorimo o godinama tokom kojih je Aleksandra imala sve te pokušaje. Svaki taj proces traje nedeljama, a za njega Aleksandra mora da uzme godišnji odmor. Na isti način se snalazi i Sanja (42).

– Kada sam se udala s 31 godinu, suprug i ja smo pokušavali da dobijemo bebu, ali to nije išlo. Pitali smo lekare za savet, a oni su nam pričali kako treba da se opustimo i kako je sve u redu. Opuštali smo se mi tako do 35. godine, a onda su od jednom okrenuli priču, kako imamo mnogo godina i kako jedino možemo vantelesnom oplodnjom da dobijemo dete i tako smo mi ušli u taj proces – objašnjava Sanja.

RFZZO plaća samo tri vantelesne oplodnje
RFZZO plaća samo tri vantelesne oplodnje Foto: Profimedia

Odlučili su da konkurišu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali pošto je taj proces tada dugo trajao rešili su da to obave o svom trošku na privatnoj klinici. Taj pokušaj nije uspeo, a naredni je bio preko RFZZO-a, ali ni to nije imalo željeni ishod.

– Posle nekoliko pokušaja što privatno, što preko Fonda, izgubili smo poverenje u naše klinike i odlučili smo da odemo u Grčku. Tamo je zaista priča mnogo drugačija. Pre svega je odnos prema pacijentima mnogo bolji i uslovi su savršeni. Taj pokušaj je bio uspešan do nekog trećeg meseca. Dva puta smo probali tamo i sada skupljano novac da ponovo odemo – kaže Sanja.

Kad vidim rezultat onda sve potone. Ne želim da se probudim

Od tri pokušaja, koliko RFZZO plaća, Sanja je za sada iskoristila dva i probaće još jednom, a Aleksandra nema više parvo na to, jer ima više od 42 godine. Ona sada želi da pokuša u Grčkoj, pa je podigla kredit, jer samo proces tamo košta 6.000 evra. U privatnim klinikama u Srbiji cena je duplo manja. Tu nisu uključeni troškovi puta i neophodnih ispitivanja pre samom procesa.

– Vi sve te preglede možete uraditi i u državnim klinikama, ali često prvi slobodan termin bude za četiri meseca, a da sakupite svu papirologiju treba vam oko dva meseca. U privatnoj sve to završite za dan, ali onda morate da izdvojite oko 30.000 dinara za analize, to je ukupno za oba partnera – navodi Aleksandra.

Kada se završi s analizama onda se odlazi kod lekara, koji utvrđuje da li je sve u redu. U slučaju da neki rezultat nije dobar, prepiše se terapija, pa se nakon toga kreće u proces.

Pregled kod lekara
Pregled kod lekara Foto: Profimedia

– Prvih deset dana ste na hormonskoj stumilaciji i svaka dva dana idete na ultrazvuk. Nakon toga se vadi jajna ćelija, vrši oplodnja i nakon tri dana smo mi zvanično u drugom stanju, dok se ne pokaže suprotno – priča Sanja.

Međutim, ishod ne bude uvek takav.

– Sam proces je super jer ste u iščekivanju, ali kad vidim rezultat onda sve potone. Ne želim da se probudim. To je život, odboljuješ, ustaneš, otreseš suknju i kreneš dalje – kaže Aleksandra.

Društvo te naziva jalovicom, a sistem te ne podržava

Za to tugovanje često nemaju dovoljno vremena, jer im lekari ne prepisuju bolovanje, pa izmorene hormonalnim terapijama i emotivno slomljenje moraju na posao. Kreću u ponovnu borbu u društvu koje ih naziva jalovicama, koje njihovu želju vidi kao hir, koje ih osuđuje, koje im nalazi mane i razloge zašto nemaju dece.

– Znam koliko žena pati i znam s kakvim su pritiscima suočene. Često nemaju razumevanja ni u sopstvenoj porodici. Ja sam imala tu sreću da mi suprugovi roditelji kažu kako bi oni voleli da ja ostanem s njihovim sinom, bez obzira na to da li ćemo imati decu, jer smo skladan par. Takvu podršku nemaju svi. Nisam ni ja bila sigruna da je imam, dok mi to nisu rekli – objašnjava Aleksandra.

Sanja je taj problem rešila tako što je takve osobe izbacila iz svog života, ali obe su saglasne da mnoge žene to ne mogu. Mnoge su osuđene da slušaju zlurade komentare, da se bore sa sistemom koji treba da ti pomaže, a koji im kao u Aleksandrinom slučaju govori: “Ako se ugojiš skinuću te s programa”, i to u sred procesa. Koje moraju mesecima da čekaju na analize, jer nemaju 30.000 dinara, koje imaju pravo samo na tri pokušaja, jer nemaju 3.000 evra za operaciju.

Vantelesna oplodnja nije hir, to zna hiljade žena u Srbiji kojima je to jedini način da rode decu, ali to očigledno ne zna sistem. Tu je najveći problem, smatraju Aleksandra i Sanja, jer pitanje nataliteta i donorstva reproduktivnog materijala mora da se reši na nivou države.

– Ukoliko se ova država zaista bori protiv bele kuge, onda to mora da reši – zaključuje Sanja.

We will be happy to hear your thoughts

Leave a reply