Srpkinje se i dalje MASOVNO odriču nasledstva u korist braće i to im je SAVRŠENO NORMALNO

U Srbiji se 36 odsto žena na selu odriče imovine u korist muških članova porodice, najčešće braće, iako su zakonom izjednačene sa muškarcima. Žene u ruralnim predelima su siromašnije od muškaraca, njihov način života pretežno je tradicionalan i patrijarhalan, a većina kućnih poslova i briga o deci i starijima prepuštena je njima.

Selo u okolini Sombora

Foto: Đ. Kojadinović / RAS SrbijaSelo u okolini Sombora

Da se žene u Srbiji i dalje odriču nasledstva pokazuje i iskustvo Jelene i Branke. One su obrazovane žene, koje su međutim, vaspitane da se odreknu nasledstva kada do toga dođe, odnosno takav odnos prema imovini za njih je porodična tradicija.

– Imala sam troje braće. Od nas četvoro, otac je samo mene poslao na studije. Smatrao je da žensko dete mora da bude obrazovano i školovano, a muškarci kako hoće. Sasvim mi je bilo normalno da zemlja ostane braći. Za sebe sam želela jednu njivu pored Drine. I dobila sam je od oca – kaže Jelena.

U slučaju Branke međutim, nikada se nije dovodilo u pitanje da će porodična kuća ostati bratu.

– To se podrazumevalo, meni je to bilo sasvim u redu. I nikada oko toga nisam postavljala pitanje – kaže ona.

Čak 88 osto kuća na selu u vlasništvu muškaraca

Pravosudna praksa pokazuje da se žene veoma često odriču nasleđa u korist muških naslednika, a često ne traže ni izdvajanje svog udela u zajedničkoj imovini u slučaju smrti supruga. Na taj način žene ostaju bez sopstvene imovine i postaju ekonomski zavisne od partnera ili drugih muških srodnika. Osim toga, žene koje žive u vanbračnoj zajednici na selu ne mogu da nasleđuju imovinu svog partnera nakon njegove smrti.

Sva istraživanja rađena na temu nasleđivanja ukazuju da su žene u našoj zemlji znatno ređe nego muškarci vlasnice imovine. Kuće u kojima žive na selu su u 88 odsto slučajeva u vlasništvu muškaraca, ne poseduju zemlju u 84 odsto slučajeva i gotovo da ne poseduju sredstva za poljoprivrednu proizvodnju. Svega 13 odsto njih su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva.

Tradicija ili diskriminacija?

Za psihologa Zorana Musterovića je muška glava nosilac porodične tradicije, nasleđa.

– Nije to diskriminacija žena. Jednostavno imanje ima porodičnu vrednost. Na imanjima su živele generacije i generacije i to je jednostavno nasleđe koje se prenosi sa kolena na koleno. Sa druge strane, u gradovima, odnosno urbanim sredinama stanovi, u kojim obično živi samo jedna porodica, nema tu vrednost. Zato stanove podjednako dele i muškarci i žene – objašnjava Musterović.

Strah od osude okoline je ključni razlog zbog kojeg žene na selu i u 21. veku ostaju u okvirima tradicije.

Međutim, kulturolog Ratko Božović smatra da je porodica zatočena tim tradicionalnim vrednostima.

– To je jedna “gimnastika” koja je došla iz prošlosti. To što se žene na selu i dalje odriču nasleđa u korist muškarca govori o našoj zapuštenosti. To je atak na rodnu ravnopravnost, na ljudsko pravo – kaže Božović.

Poslednji podaci istraživanja u Srbiji govore da je ženama na selu otežan pristup zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim i drugim uslugama. One su siromašnije od muškaraca i imaju manje pristupa finansijskim i drugim resursima. Način života žena na selu i dalje je pretežno tradicionalan i patrijarhalan. Većina kućnih poslova i briga o deci i starijima prepuštena je uglavnom njima. Iako žene na selu veoma intenzivno rade u poljoprivredi, u organizaciji porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, one uglavnom imaju ograničen pristup prihodima, imovini i odlučivanju.

We will be happy to hear your thoughts

Leave a reply