Mala Mui Tomas bila je napuštena beba. Majka ju je, čim ju je po rođenju videla, ostavila jer je rođena potpuno crvena. Socijalni radnici su bili uvereni da joj nikada neće naći dom, a onda su naišli Tina i njen muž. Mui je rođena sa, za to vreme, nepoznatim poremećajem a lekari su otvoreno rekli Tini da devojčici zdravlje rapidno propada. Ipak, Tina i suprug Rodž nisu odustajali od procesa usvajanja i tako je mala Mui sa tri godine dobila nove roditelje.

Godinama su njih dvoje upijali svaki njen pokret i dodir, uvereni da su joj dani odbrojani, jer tako su im rekli i lekari. A ne samo da je Mui i danas tu, već joj je i zdravstveno stanje bivalo sve bolje. Tek 2012. godine su njih troje saznali šta je uopšte sa njom – u pitanju je bio redak genetski poremećaj Harlekin ihtiozis, problem zbog koga samo u toku jedne noći izgubi kože koliko prosečan čovek za dve nedelje. Nakon toga, koža bi joj bila crvena, upaljena, ogoljena i sklona infekcijama.

Takvo stanje pratile su i brojne uverede vršnjaka ali i odraslih ljudi. Na ulici bi je gađali, vrištali kad je vide i bežali. Ali Mui nije odustajala od namere da živi kao i svaka druga devojčica njenih godina. Naučila je kako da prividno savlada uvrede koje su joj upućene, a u sebi je godnama razmišljala o samoubistvu.

A hrabra kakva jeste, Mui je uspela da se izbori sa svima, i sa samom sobom, i danas je to jedna zadovoljna 23-godišnja devojka, jedna od četvoro najstarijih koji su doživeli “tolike” godine sa ovim poremećajem. Danas je ona autorka knjige “Devojka iza lica”, a bavi se i ragbijem uprkos velikim ograničenjima koje ima zbog bolesti – Mui, naime, ne može da se oznoji, zbog čega joj se telo vrlo brzo pregreje. Ona, ipak, ne odustaje od ovog sporta.

Uz to, Mui radi i kao terapeut u ustanovi za osobe sa posebnim potrebama. I sve to pomoglo joj je da od tinejdžerke koja je razmišljala o samoubistvu postane samouverena mlada žena, svesna svojih kvaliteta.