“OSTAVILI SU ME BEZ BRATA, OCA I MAJKE” Bolna ispovest sestre (17) Dušana Jovanovića, ubijenog pre 20 godina samo zato što je bio Rom

I tog poslednjeg dana njegovog života radio je baš sve što je voleo. Išao je na pecanje, igrao košarku, proveo vreme sa mamom i tatom. Mama mi je rekla da je bio veliki ljubitelj satova, ali i te koka-kole, koju je to veče hteo da kupi, ali nije uspeo…

Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

Ovako za “Blic”, stegnutog grla i sa suzama u očima, Kristina Jovanović (17) započinje priču o Dušanu, brutalno ubijenom dečaku 18. oktobra 1997. godine, o bratu kojeg joj nije bilo suđeno da upozna.

Dušana Jovanovića, tada trinaestogodišnjaka, ubila su dvojica “skinhedsa” u centru Beograda, kada je otišao do radnje. Ubice, tada sedamnaestogodišnjaci, prvo su mu tražili novac, a onda počeli da ga udaraju i šutiraju…

Sve ovo je priča koje je dočekala Kristinu po rođenju, tri godine kasnije, i obeležila njen život.

– Kako sam rasla tako sam sve vreme živela sa tom pričom. Nisu mi dali priliku da ga upoznam. Iako nikada neću znati kakav je stvarno bio, kroz priču sam stvorila jasnu sliku o njemu. Dule je bio druželjubiv, voleo je životinje, satove. Bio je veliki ljubitelj košarke, fudbala, a mnogo je voleo i da ide na pecanje – priča Kristina.

Dušan je čak i radio, naglašava ponosno sestra. On bi, pod ruku sa mamom i tatom koji su bili radnici “Čistoće”, i starijom sestrom Duškom, tada 16-ogodišnjakinjom, išao u prodavnice koje su oni čistili i pomagao.

I ko bi rekao da će mu jedan naizgled sasvim običan jesenji dan, biti poslednji.

Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

– Mama i Dule su bili ovde u Mirijevu kod naših ujaka. Dule se vratio presrećan sa pecanja. Nikako mu se nije išlo, ali mama je rekla “Hajmo kući, treba tata da dođe”. I to je razlog zašto je mamu ceo život grizla savest. Stalno je mislila da bi u suprotnom i danas bio živ.

Njena majka je više puta pokušala da se ubije.

– Nikada nije pokušala da oduzme sebi život dok sam bila u kući. Čak su kad sam se rodila svi govorili da je postala sasvim druga osoba. Međutim, nikada nije mogla da prihvati da njenog sina više nema. Nedelju dana pre nego što je oduzela sebi život, primetili smo da je u depresiji. I jednog dana kada sam došla kući, ja sam bila ta koja sam je prva i zatekla…

Njena majka obesila se 12. jula 2015.

– Duletu je rođendan bio 1. avgusta. Tokom svih tih 18 godina pričala je kako hoće da bude sa svojim sinom za njegov rođendan. I tako je čekala i čekala. I te poslednje godine više nije mogla. Htela je da bude sa njim. I pored Dušana je i sahranjena.

Kristina ispred svog doma

Foto: Vesna Lalić / RAS SrbijaKristina ispred svog doma

Kristina, tada 15-godišnja devojčica, ostala je sama sa bolesnim ocem. Nakon nekoliko srčanih i moždanih udara, zbog tromboze čovek je ostao i bez obe noge. Kako bi bilo da pomoć nisu ponudili kumovi i komšije, Krisina ne može ni da pomisli.

Tata je preminuo prošle godine, u novembru. Od tada, Kristina je prepuštena sama sebi. Prazna kuća, Dušanove slike koje je svuda okružuju, postale su glasna tišina.

– Htela bih da se o Duletu snimi dokumentarni film, da se nikada ne zaboravi njegova tragična smrt – zaključila je Kristina Jovanović.

UBICE NE ŽELI NIKADA DA VIDI

Spomenik u znak sećanja na Dušana

Foto: V. Živojinović / RAS SrbijaSpomenik u znak sećanja na Dušana

Dušanove ubice su osuđene na po 10 godina maloletničkog zatvora, ali su pušteni već posle šest i po. Kristini su ostale urezane reči Ištvana Fendrika “da se nije pokajao”. Milan Čujić je, kaže, pokušao da se izvini.

– Njegov otac je hteo da dođe do nas i da izjavi saučešće, ali je shvatio da to nije ispravno. Pogrešno je što su pušteni zbog dobrog vladanja. Ako su bili osuđeni na deset godina, tu malu kaznu su trebali i da odsluže – kaže Kristina naglasivši da nikada ne bi želela da sretne ubice svog brata.

TURNIR SEĆANJE NA DUŠANA

Foto: Vesna Lalić / RAS Srbija

U znak sećanja na Dušana, u Orlovskom naselju u Mirijevu sredinom maja održava se memorijalni fudbalski turnir. Prelazni pehar sija u Kristininoj kuhinji i čeka na sledećeg pobednika.

UČI I RADI

Kristina je i pored svega što joj se u životu dogodilo, vredno učila i bila uvek vrlo dobar đak. Pre očeve smrti trenirala je i kik-boks, ali je prestala jer se zaposlila. Iako uči za pekara u PKB školi u Krnjači, jedno vreme je uporedo radila vikendom u pekari. Kako kaže, i pored majčine penzije, svaki dinar je bio dobrodošao.

We will be happy to hear your thoughts

Leave a reply