ISTINITA PRIČA O NEMCU KOJI JE ŽIV ZAHVALJUJUĆI MRTVOM SRBINU: „Gledao sam u snu kako Jovanu vade srce koje sad kuca u meni“!

Johan Vagner, baron iz Nemačke jedan je od retkih u svetu koji ima presađeno srce a koji zna čiji organ kuca u njegovim grudima. Sama ta pomisao, međutima, njega ne usrećuje bez obzira na to što mu je spasen život kada zna na koji način ga je dobio – oteli su ga Albanci, odveli u ozloglašenu žutu kuću i presadili mu srce Srbina, kog su takođe prethodno kidnapovali i povadili mu sve organe.

Vagner je, pošto mu je u maju 2000. godine otkriveno da boluje od teške bolesti koja mu je onda ostavila najaviše dve godine života ukoliko ne presadi srce, otet tokom putovanja u Italiju. Otmičari su mu tražili pet miliona evra, ali pošto im je rekao da im neće dati novac jer mu je smrt već pred vratima, presađeno mu je srce. U ispovesti ovaj nemački plemić otkriva zastrašujuće detalje svoje otmice, ali i perioda koji je nastao nakon toga.

– Moja devojka Greta i ja igrali smo tenis sa prijateljima, Francom i Martom, kada sam osetio bol u desnom delu grudi i pao. Lekar me je zadržao duže na klinici nego inače. Uradili su mi sve analize. Ispostavilo se da me je izdalo srce. Imao sam neizlečivu bolest. Rečeno mi je da mi preostaje najviše dve godine života, ukoliko mi se organ ne presadi – priča Vagner.

Pošto se na organ dugo čeka, platio je da bude među prvima na listi za transplantaciju. Vrlo brzo je pozvan. Međutim, pošto mu je srce namenjeno preko reda, u bolnici ga je napala žena čiji je suprug trebalo da dobije srce, pa je odustao. Spakovao se i sa svojim drugom Hansom, otišao u Italiju, u Rim, u poslednji provod.

– Gretu sam izbegavao. Nikom nisam rekao šta se dešava sa mnom. Pre nego što sam krenuo na put napisao sam testament. I njoj sam ostavio nasledstvo. Ipak, te večeri kada sam stigao u Rim i kada smo Hans i ja izašli, pozvao sam je i rekao joj da nikada nisam prestao da je volim. Objasnio sam joj sve. Upravo to veče Hans i ja ćemo pamtiti. Ali, ne po lepim devojkama u čuvenom disko klubu „Alien“. Zapravo, sećali smo svega do trenutka dok nismo popili besplatno piće u koji nam je verovatno sipano neko opojno sredstvo. Sledeće čega se prisećamo jeste da su nam dvojica „transvestita“ pomogla da uđemo u naš auto i na tečnom nemačkom nam rekli da će nas oni odvesti u hotel – priseća se Vangner.

Kada su povratili svest, bili su u podrumu, vezani, oteti… Tražili su pet miliona evra od Vagnera. On im je postavio uslov:

– Tražio sam da puste Hansa da ode u Nemačku i pripremi novac koji bi im prebacio na određeni račun kada ga pozovem. Pustili su ga. Kada je došao taj trenutak, pozvao sam Hansa, uverio se da je živ i rekao mu da ništa ne radi sa novcem a otmičarima objasnio da mi je zbog bolesti srca ostalo malo života. Odgovor otmičara me je iznenadio. Rekao mi je da se pored otmica bave i trgovinom organa. Zato sam sutradan posle duže vožnje kolima dospeo u moderno opremljenu kliniku u kojoj je potvrđena dijagnoza iz Nemačke. Odmah mi je presađeno srce.

Posle isplate od pet miliona evra i 120.000 evra koje je trebalo dodati za troškove transplantacije. Vagner je pušten kući. Odmah je oženio Gretu, ali i počeo da saznaje čije je srce u njemu. I to putem snova.

– U njima sam video kuću, dvorište ali i lik čoveka Jovana čije srce je u meni, kao i njegovu suprugu, sina Milana, i roditelje. Snovi su me odveli na Kosovo, u selo Gračanica i šumu u kojoj je njihova kuća bila jedina srpska te 2000. godine. Živeli su pod stražom. U snovima sam saznao i kako je Jovan otet dok je bio na njivi, video sam i kako su mu prvo izvadili jedan, pa drugi bubreg, a zatim i srce. To srce koje je izvađeno u žutoj kući u selu Ribe, u severnom delu Albanije, u klinici koju sam jasno i video je u meni – tvrdi Vagner.

Prateći snove, Vagner se uputio na Kosovo. Uz pomoć narednika, obišao je sva mesta koja je video u snovima, prepoznao po glasovima ljude koji su ga oteli i bili na čelu kriminalne grupe koja se bavi trgovinom organima… Sve ih je otkrio… Nije se predstavljao ko je, glumio je reportera. Došao je i do Jovanove kuće, čije srce kuca u njemu.

– Njegov sin Milan, videvši me na kapiji povikao je: „Tata, tata…!“ Nije se odvajao od mene. I Jovanov otac je u meni video sina po mom sedenju i pokretima. Usvojio sam Milana. I veru sam promenio da bi ga usvojio. Naime, posle te moje prve posete Kosovu,m morao sam da se vratim u Nemačku. Narednik je tvrdio da smo provaljeni i da odmah moram na aerodrom. Učinio sam tako ali se nisam dugo zadržao kod kuće. Sanjao sam da me mali Milan doziva. Znao sam da nešto nije u redu.

Po dolasku na Kosovo, u Jovanovu kuću, zatekao je stravičan prizor. Pas je bio ubijen, a u štalu je bila vezana i silovana Jovanova žena odnosno Milanova majka. Ni par sati posle toga, ona se ubila od sramote. Tada je Vagner tražio od Milanovog ujaka da ga usvoji.

Ispričao mu je sve, a ujak kada je video kako Milan sedi kod Vagnera u krilu, pustio ga je. Samo što je stigao u Nemačku, na vestima je javljeno da je ubijen jedan od glavnih vođa grupe za trgovinu organima, koji ga je oteo. I, kome je hteo da se osveti iako je dugo razmišljao da li treba da mu bude zahvalan što mu je, u suštini, spasao život.

– Tada sam prestao da sanjam. Tada sam zaboravio na Kosovo. Ali, i prvi put nisam razumeo šta mi Milan priča. Naučio je i on nemački a i ja srpski.

Ovo je istinita priča. U knjigu „Srpsko srce Johanovo“ sročio ju je Veselin P. Dželetović, odakle smo je i mi izvukli. Prevedena je na više jezika i svedok je trgovine organa na Kosovu nad Srbima koja je počela 90-tih godina. Obavezno je pročitajte!

(Izvor: Telegraf.rs)

We will be happy to hear your thoughts

Leave a reply