CRNOGORKE ABORTIRAJU AKO NOSE DEVOJČICE! Dolaze u BG na skupe testove i ugrožavaju svoju decu! ŠOK ISPOVESTI! (VIDEO)

– Mnoge žene koje sam sretala u čekaonici dolazile su kod njega po savet kako da dobiju sina, a on im je zakazivao testove u Beogradu – kaže Amela.

foto: Zorana Jevtić, Printscreen
FOTO: ZORANA JEVTIĆ, PRINTSCREEN

Genetsko testiranje zbog biranja pola je zabranjeno, ali se ipak dešava, jer crnogorske žene ne odolevaju pritisku sredine da rode sina, pa abortiraju devojčicu. Kako piše RTCG, za neke privatne klinike u Srbiji to je profitabilan posao.

 

 

Kako piše RTCG, Amela živi na severu Crne Gore, u Bijelom Polju, i majka je troje dece. Ima 43 godine, a pre deceniju pošla je komplikovanim putem, kao i mnoge druge žene iz Crne Gore, da bi dobila sina. Podvrgla se u prvim nedjeljama trudnoće rizičnom genetskom testu u privatnoj klinici u Beogradu, da bi utvrdila pol deteta.

 

– Da je bila devojčica, ne znam šta bih uradila. Srećom, bio je sin. Želela sam sina da bih udovoljila mužu… Znam žene koje su radile više abortusa, nakon što su uradile biopsiju horionskih čupica i otkrile da nose devojčicu – kaže ona.

 

Roditi sina, izbeći svakodnevno prebacivanje i osudu porodice i tradicionalnog društva – pritisak je pod kojim vekovima žive crnogorske žene. U davna vremena se u očaju posezalo za vračarama, a već godinama se zloupotrebljava genetska medicina.

 

Daleko od javnosti traje uhodana šema između crnogorskih ginekologa i njihovih kolega u privatnim klinikama u Beogradu, koji “pomažu” ženama da urade bolan i skup test horionskih čupica i tako saznaju pol pre isteka zakonskog roka za abortus koji je deset nedelja. Cena ove intervencije je oko 350 evra, piše RTCG.

 

Genetsko testiranje u svrhu saznavanja pola zabranjuje i srpski i crnogorski zakon, ali je Beograd, sa velikim brojem privatnih klinika, postao prirodna destinacija. U Crnoj Gori takvo testiranje je moguće uraditi samo u Kliničkom centru, i to isključivo ako postoje ozbiljne sumnje na genetske poremećaje.

 

Zavera ćutanja je takva da su žene koje su se podvrgle ovom testu, a koje su CIN-CG/BIRN intervjuisali, odbile da govore pod svojim imenom, ali i da imenuju svog ginekologa, kao i kliniku u Beogradu gde su obavile testiranje.

Ipak, kada je autorka teksta, predstavljajući se kao trudnica iz Crne Gore, nazvala tri nasumično odabrane privatne klinike u Beogradu i pitala da li može zbog pola da uradi ovaj test, dobila je poziv “da dođe, pa će se sve srediti”.

 

Ilegalni abortusi

 

Osim invazivnog testiranja u Beogradu, sve ćešće se pribegava i skupom Nifty testu, kojim se iz krvi majke saznaje pol deteta. Rezultati testa su precizni tek u 12. nedelji trudnoće, po isteku zakonskog roka za abortus.

Tada na scenu stupaju privatne ginekološke ordinacije u Crnoj Gori, spremne da izvedu ilegalni abortus, kažu izvori CIN-CG/BIRN-a, od kojih su neki želeli da ostanu anonimni. Metode odabira pola daju rezultate.

 

Zabrinjavajuća statistika

 

Na 109 dečaka se u poslednjih dvadeset godina u proseku godišnje rađa samo 100 devojčica, prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore, Monstat. Samo u 2009. godini, rodilo se 113 dečaka na 100 devojčica. Prirodan omer je obično 102 ili 103 dečaka na 100 devojčica.

 

To, po nalazima Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija iz 2012. godine, Crnu Goru , uz Albaniju, Azerbejdžan i Jermeniju, svrstava u svjetski vrh na listi zemalja sa najvećim disbalansom među decom muškog i ženskog pola.

Na Balkanu, sličan fenomen postoji i na Kosovu, u Albaniji, Makedoniji, a u manjoj meri i u Bosni i Hercegovini.

 

Kad je Amela uzela sudbinu u svoje ruke

 

Amela je već imala dve ćerke kada je odlučila da uzme sudbinu u svoje ruke.

 

I pre nego što je zatrudnela sa trećim detetom, posetila je svog ginekologa da dogovori naredne korake.

 

– Već sam čula od žena u mom okruženju da odlaze masovno u Beograd na test horionskih čupica. Lekar mi je rekao da ne brinem, već da dođem kod njega kad ostanem trudna pa ćemo se dogovoriti – seća se ona.

 

Tokom biopsije horionskih čupica, uzima se uzorak posteljice, a rezultati se dobijaju za nekoliko dana, što ostavlja vremena da se u legalnom roku obavi abortus.

 

Amela je bila tek osam nedelja trudna kada je njen ginekolog zakazao intervenciju u jednoj privatnoj klinici u Beogradu.

 

FOTO: PROFIMEDIA

 

Treba mi savet: kako da dobijem sina?

 

– Mnoge žene koje sam sretala u čekaonici dolazile su kod njega po savet kako da dobiju sina, a on im je zakazivao testove u Beogradu – kaže Amela.

 

U Beranama, na severu Crne Gore, doktorka Svetlana Balać svedoči da joj često žene traže savet kako da rode muško dete jer se nakon rođenja dve, tri ili četiri devojčice smatraju manje vrednim, a ponekad im se preti da će na ovaj ili onaj način biti kažnjene. Seća se slučaja žene iz Rožaja kojoj je muž postavio uslov da rodi sina, ili će se od nje razvesti.

 

– Žena kad dođe u ambulantu već se najčešće obavestila putem interneta ili joj kažu prijateljice, komšinice. Ona uglavnom zna šta hoće a prosto lekari su tu da jednostavno probaju da reše te neke nedoumice s kojima ona dolazi – kaže Balać.

 

– Ja u tom slučaju mogu jedino (da pomognem) savetom, da objasnim gde (da se) radi, kako (da se) radi – dodaje ona.

 

Doktor iz Beograda: Najviše nam dolaze žene iz CG

 

Dr Dušan Protić, koji ima privatnu ordinaciju u Beogradu, a u kojoj je moguće obaviti ovu intervenciju, kaže da u poređenju sa drugim zemljama, najveći broj žena dolazi iz Crne Gore.

 

– Mnoge žene kriju zašto dolaze. Traže da urade horionske čupice, uvek izmisle priču da u porodici postoje anomalije. I uglavnom, kada čuju (da je devočica), traže prekid trudnoće – kaže on: “Kad hoće da abortiraju, kad im se ne svidi pol, onda u bolnicama navode socijalne i ekonomske razloge. Moje opredeljenje je rađanje. Ja sam protiv abortusa jer je svako dete, dete“.

 

Dr Protić kaže da postoji velika verovatnoća da se ošteti plod, ako se ovaj test radi u osmoj ili devetoj nedelji trudnoće.

 

“Lekar mi uz osmeh rekao: Znam zašto vi Crnogroke dolazite”

 

FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

 

I Ivanu, iz Podgorice, put je vodio u Beograd. Ona sada ima 45 godina, majka je dve odrasle ćerke, a tvrdi da je test horionskih čupica uradila pre deset godina u ranoj fazi treće trudnoće, zbog straha od genetskih poremećaja. Njen ginekolog joj je savetovao da ode u kliniku u Beogradu “gde će sve brzo završiti, jer lekar iz te bolnice često dolazi u Podgoricu”.

 

Ivana se seća da je stigla u čekaonicu te klinike oko podneva i da je već bila puna žena iz Crne Gore. Sa mužem je potpisala izjavu da preuzima odgovornost ukoliko se desi nešto nepredviđeno.

 

Seća se i igle u obliku male kuke koju je ginekolog pored pupka počeo da uvlači u njen stomak.

 

– I danas zadrhtim kada se setim uzimanja uzorka i bola koji kida. Celu intervenciju posmatrala sam na velikom ekranu. Ipak, urezano u sećanje ostao mi je smeh ljekara koji govori: “Znamo mi zašto vi Crnogorke dolazite”.

Ona kaže da je nalaz pokazao da je bilo 87 odsto mogućnosti da beba ima genetsku anomaliju – a i bila je devojčica. Abortirala je po povratku u Podgoricu.

 

Uput nije potreban

 

Nijedna od tri privatne klinike u Beogradu koju su novinari kontaktirali u junu i septembru, kako piše RTCG nije zahtevala upute lekara iz Crne Gore, u kojima bi se izražavala bojazan da postoji neka genetska anomalija.

Imena ovih klinika su poznata CIN-CG/BIRN-u, ali ostaju izvan domašaja šire javnosti, jer osim iskazane namere, nije bilo moguće dokazati da bi ove klinike i obavile testove sa namerom da se rano utvrdi pol deteta.

 

Rodila dečaka bez ruke posle intervencije

 

Test horionih čupica nije bezazlen, kaže doktorka Balać: „Mi u Beranama imamo slučaj gde je rođen dečak posle tri devojčice, pol je otkriven biopsijom horiona. Dečak je, međutim, rođen bez jedne ruke.“

 

I Amela se sada kaje što je uopšte radila takav test, jer je njen sin po rođenju imao ozbiljne zdravstvene probleme, što ona pripisuje ovom invazivnom testu.

 

Prof. dr Olivera Miljanović, direktorica Centra za medicinsku genetsku imunologiju u Kliničkom centru Crne Gore kaže: „Genetska istraživanja se isključivo koriste u medicinske svrhe kada se mora odrediti genetski status jeteta, da bi se potvrdio rizik teške genetske bolesti, sve drugo je zloupotreba“.

 

FOTO: PIXABAY.COM

 

Bez bola do pola

 

Za rano utvrđivanje pola, u poslednje tri godine u Crnoj Gori nije ni potreban ginekolog. Naime, od 2014. moguće je otkriti pol od 10. nedelje trudnoće, naprednim tehnologijama analize DNK fetusa iz krvi majke.

 

U najmanje četiri laboratorije i ginekološke ordinacije u Crnoj Gori dostupan je niz prenatalnih neinvazivnih testova, a najpopularniji je Nifty test, koji košta 650 evra.

 

Skupo testiranje

 

U jednoj od laboratorija, rečeno je da “99 odsto žena isključivo traži Nifty plus”. Vlasnik jedne, Dragan Nikolić, kaže da su ovo testiranje uveli 2014. godine da bi majkama omogućili da saznaju da li nose zdrav plod.

 

– Imali smo zahteva i od žena koje imaju, recimo, dve ili više ćerki pa hoće sina, pa da procene i vide koji je pol – kaže Nikolić.

 

Skriveni abortusi

 

U Crnoj Gori ne postoji nijedan slučaj dokazanog selektivnog abortusa.

Pošto se rano utvrdi pol genetskim testiranjem, žene se odlučuju na prekid trudnoće ako nose devojčicu, ali broj selektivnih abortusa ostaje skriven i kad se obavljaju u legalnom roku, ili kasnije.

 

Ako se abortusi obavljaju do 10. nedelje, kada nije potrebno navesti posebne razloge, taj broj ulazi u ukupan broj abortusa o čemu evidenciju vodi Institut za javno zdravlje Crne Gore.

 

Zakon je takođe ostavio mogućnost ženi da abortus obavi legalno, od 10. do 20. nedelje “ako bi žena u toku trudnoće ili posle porođaja mogla doći u teške lične ili porodične prilike”, ali ovo mora da odobri konzilijum ili posebne etičke komisije.

 

(Espreso.rs / RTCG)

We will be happy to hear your thoughts

Leave a reply